Preferans igraju 3 igrača sa 32 karte, svako dobija po 10, a 2 karte idu u talon na sredinu stola. Ko pobedi na licitaciji, uzima talon i mora da odnese bar 6 od 10 štihova, dok mu druga dvojica smetaju i svako od njih mora da uzme bar 2. Rezultat se vodi na papiru u bulama i supama, a na kraju partije pobeđuje onaj ko ima najmanje.
Šta ti treba za preferans?
Za partiju su potrebna 3 igrača, špil od 32 karte, od sedmice do asa u sve 4 boje, i papir sa olovkom, koji se u preferansu zove pismo. Mogu da igraju i četvorica, ali tada onaj ko deli preskače taj krug, pa za stolom uvek igraju trojica. As je najjača karta, zatim kralj, dama, žandar, desetka, devetka, osmica i sedmica.
Pre prve podele igrači se dogovore koliko bula igraju i koliko refa se piše. Najčešće se igra 100 bula, što u troje traje oko 2 sata, a broj refa zavisi od društva, recimo 2 po igraču. Šta su bule i refe, dolazi malo kasnije, a za sada je dovoljno da ih upišeš na vrh pisma.
Deljenje i talon
Ko će deliti, odlučuje izvlačenje karata, pa najmanja karta deli, a igra se u smeru suprotnom od kazaljke na satu. Delilac promeša, igrač levo od njega seče, a onda deli: svakome po 5 karata, zatim 2 karte licem nadole na sredinu stola, pa ponovo svakome po 5. Svako tako ima 10 karata u ruci, a 2 na sredini čine talon, koji se zove i kup.
Deli se po 5 karata, pa je mešanje važnije nego u drugim igrama, jer karte posle prethodne ruke ostaju složene po bojama.
Igre i njihove vrednosti
Postoji 6 igara, i svaka ima svoju vrednost, koja određuje i redosled na licitaciji:
| Igra | Vrednost | Adut |
| Pik | 2 | pik |
| Karo | 3 | karo |
| Herc | 4 | herc |
| Tref | 5 | tref |
| Betl | 6 | bez aduta |
| Sans | 7 | bez aduta |
U prve 4 igre jedna boja je adut, što znači da je i najslabija karta te boje jača od svih karata ostalih boja. Sans se igra bez aduta i nosilac mora da odnese 6 štihova samo jakim kartama. Betl je obrnut, jer nosilac ne sme da odnese nijedan štih, pa se igra sa slabim, niskim kartama.
Licitacija korak po korak
Licitacija je nadmetanje za talon, i počinje igrač desno od delioca. Ko želi talon, kaže najmanju igru koju je spreman da igra, a to je obično „2“. Ko ne želi, kaže „dalje“ i do kraja te ruke više ne licitira. Igrač koji je prvi po redu ima prednost, pa kad ga neko nadlicitira, on može da kaže „mogu“, što znači da i on može toliko, a drugi mora da ponudi više da bi nastavio.
Evo kako to izgleda za stolom, kad Marko licitira prvi, posle njega Jovan, pa Ana:
- Marko: „2“. Jovan: „3“. Ana: „dalje“. Marko: „mogu 3“. Jovan: „dalje“. Talon ide Marku.
- Marko: „dalje“. Jovan: „2“. Ana: „3“. Jovan: „dalje“. Talon ide Ani, koja može da igra karo ili bilo koju jaču igru.
Pobednik licitacije okrene obe karte iz talona da ih svi vide, uzme ih u ruku, pa sa 12 karata vrati 2 licem nadole na sto. To se zove škart, i te karte niko ne gleda. Tek tada nosilac kaže šta igra, a može da izabere igru na kojoj je stao ili bilo koju jaču, pa onaj ko je dobio licitaciju na „2“ sme da igra i tref, ako mu talon to dozvoli.
Ako sva trojica kažu „dalje“, ruka se ne igra, karte se ponovo dele, a svako na svom pismu upiše refu.
Igra iz ruke
Igrač sa jakim kartama može tokom licitacije da kaže „igra“, što znači da igra bez talona, sa onim što je dobio. Takva igra vredi 1 više od iste igre sa talonom, pa igra-karo vredi 4, a igra-tref 6. Betl i sans iz ruke se ne najavljuju rečju „igra“, nego odmah imenom, „betl“ ili „sans“.
Pratnja i kontra
Kad nosilac kaže šta igra, druga dvojica redom kažu da li prate, rečima „dođem“ ili „ne dođem“. Pratilac je igrač koji ostaje u ruci da nosiocu skine štihove. U betlu nema izbora, jer u njemu prate svi. Ako jedan dođe, a drugi ne dođe, onaj koji prati može da pozove drugog rečima „idemo zajedno“, pa tada igraju sva trojica, ali odgovornost ostaje na onome ko je zvao. Ako ne dođe niko, ruka se ne igra, a nosilac upisuje prolaz kao da je odneo svih 10 štihova.
Pratilac koji je siguran da će nosilac pasti može da da kontru, i tada svi bodovi vrede duplo, a pratioci zajedno moraju da odnesu 5 štihova, dok onaj ko nema kontru to kaže rečju „može“. Nosilac na kontru može da odgovori rekontrom (×4), pratilac subkontrom (×8), a nosilac mortkontrom (×16), mada mnoga društva i onlajn klubovi igraju samo kontru i rekontru. Na pik dobijen licitacijom kontra je obavezna, jer je to najslabija igra, pa ako je niko ne da, ruka se ne igra i upisuje se refa.
Kako se igra ruka?
Prvi kreće igrač koji je prvi licitirao, a ako on ne prati, sledeći po redu, dok u sansu prvi uvek kreće pratilac levo od nosioca. Svaki igrač stavlja po jednu kartu i mora da odgovori na boju koja je odigrana, pa na herc ide herc. Ko nema traženu boju, u adutskoj igri mora da igra aduta, a ako nema ni aduta, baca bilo koju kartu. U sansu i betlu, ko nema boju, baca šta hoće. Štih nosi najjača karta tražene boje ili najjači adut, a onaj ko ga odnese kreće u sledeći štih.
Kad se odigra svih 10 štihova, broji se ko je koliko odneo:
| Ko | Prolazi ako odnese |
| Nosilac u adutskoj igri i sansu | najmanje 6 štihova |
| Nosilac u betlu | nijedan štih |
| Pratilac | najmanje 2 štiha |
| Pratilac koji je zvao, zajedno sa pozvanim | najmanje 4 štiha |
| Pratilac koji je dao kontru, zajedno sa drugim | najmanje 5 štihova |
Pratioci igraju kao partneri, pa ako je drugi pratilac već nadjačao kartu nosioca, nema smisla da ga prebijaš asom, nego baciš malu kartu i asa sačuvaš za kasnije.
Bule, supe i refe
Pismo ima 3 kolone, pa u srednju upisuješ svoje bule, a u levu i desnu supe koje pišeš protiv igrača sa leve i desne strane.
Bule su glavni rezultat, i svi kreću od istog dogovorenog broja, recimo 100, a cilj je da ga spustiš. Kad nosilac prođe, bule mu se smanjuju za vrednost igre puta 2, a kad padne, povećavaju se za isto toliko. Prolaz na trefu tako vredi 10 bula, a prolaz na igra-karu 8.
Supe su ono što pratilac zaradi protiv nosioca. Računaju se kao broj odnetih štihova puta vrednost igre puta 2, pa pratilac koji na trefu odnese 2 štiha piše 20 supa protiv nosioca. Kad nosilac padne na betlu, svaki pratilac piše po 60 supa, a na igra-betlu po 70. Pratilac koji ne uzme svoja 2 štiha pada, pa mu se bule penju za vrednost igre puta 2.
Evo kako jedna cela ruka izgleda na pismu: Marko licitira „2“, Jovan i Ana kažu „dalje“, Marko uzima talon i igra tref, Jovan dođe, Ana ne dođe, a na kraju Marko odnese 7 štihova i Jovan 3.
| Marko | Jovan | Ana | |
| Bule pre ruke | 100 | 100 | 100 |
| Bule posle ruke | 90 | 100 | 100 |
| Supe | 30 protiv Marka |
Marko je prošao i spustio se sa 100 na 90, Jovan je uzeo 3 štiha, više od potrebna 2, pa je i on prošao i piše 3 × 5 × 2 = 30 supa protiv Marka, a Ana nije pratila, pa joj se ništa ne menja. Da je Jovan uzeo samo 1 štih, pao bi, bule bi mu porasle za 10, a protiv Marka bi upisao 10 supa.
Refa znači dupliranje, pa dok nosilac na svom pismu ima neodigranu refu, i bule i supe u njegovoj igri vrede duplo, a posle takve igre on precrta jednu refu. Kad igrač pređe ispod nule, kaže se da je otišao ispod šešira, i od tada se refe više ne upisuju.
Kako se računa konačni rezultat?
Partija se završava kad zbir bula sva tri igrača bude nula. Tada svako računa konačni rezultat: svoje bule pomnoži sa 10, oduzme sve supe koje je napisao protiv drugih i doda sve supe koje su drugi napisali protiv njega.
Ako je Jovan završio sa 12 bula, protiv Marka i Ane napisao po 100 supa, a Marko je protiv njega napisao 80, a Ana 40, njegov rezultat je 12 × 10 − 200 + 120 = 40. Manji rezultat je bolji, pa je rezultat ispod nule dobitak, a iznad nule gubitak.
Ako partija mora da se prekine pre nego što zbir bula dođe do nule, preostale bule se otpisuju podjednako, svakom isto, tako da zbir bude nula, pa se rezultat računa na isti način.
Dogovor pre partije jer u suprotnom znamo šta sledi 🙂
Preferans se igra po istim osnovama u celom regionu, ali svako društvo ima sitna kućna pravila, i oko njih nastaje najviše svađe. Najčešći dogovori su da igrač koji licitira do adutske igre mora da ima bar 3 aduta, da pozvani igrač na sans kreće iz trefa, da li se igraju subkontra i mortkontra, i da li igrač koji padne u poslednjoj igri pada duplo. Najbolje je da ih pre prve podele upišete na vrh pisma, pored broja bula i refa, pa kad se u trećem satu igre neko seti da su se drugačije dogovorili, odgovor stoji crno na belo.
Ako ti je preferans prva kartaška igra koju učiš za stolom, a ne preko aplikacije, laganije je krenuti od tablića, u kome nema licitacije ni pratnje, pa se pravila savladaju za jedno veče.
