Osvajač Svetskog prvenstva 2026 je Španija, koja je 19. jula u finalu savladala Argentinu rezultatom 1:0, i to tek posle produžetaka. Jedini gol pao je u 106. minutu, a postigao ga je Feran Tores, igrač koji je na teren ušao sa klupe. Španiji je to druga titula u istoriji, prva posle 2010. godine.
Utakmica je bila sve samo ne lepa za gledanje, ali je zato ostavila nekoliko brojki koje se pamte. Idemo redom kroz to finale, put obe reprezentacije, nagrade i priče koje su obeležile turnir.
Finale u kojem Argentina nije uputila nijedan šut
Na MetLajf stadionu u Nju Džersiju bilo je 80.663 gledalaca, a igra u prvih devedeset minuta nije opravdala tu pompu. Španija je držala loptu, Argentina se branila i čekala priliku koja nikada nije došla.
Statistika iz regularnog dela deluje kao greška u kucanju, ali nije. Argentina u prvih devedeset minuta nije uputila nijedan šut, što se u istoriji finala Svetskog prvenstva nikada ranije nije desilo. Uz to je u samom finišu ostala i bez igrača, jer je Enzo Fernandez u 90. minutu dobio drugi žuti karton.
Sa igračem manje, Argentina je u produžecima morala da izdrži pritisak, i to joj je gotovo pošlo za rukom. U 106. minutu Niko Vilijams je glavom spustio loptu do Ferana Toresa, a ovaj je pogodio za trofej. Usledio je juriš Argentine i nekoliko prilika za izjednačenje, ali nijednu nisu iskoristili.
Lako se previdi da je Argentina bila mnogo bliže nego što rezultat govori, i to zahvaljujući svom golmanu. Emiliano Martines odbranio je jedanaest puta, što je najveći broj odbrana ikada zabeležen u jednom finalu Svetskog prvenstva. Da nije bilo njega, ovo bi bila mnogo ubedljivija pobeda. Za najboljeg igrača meča izabran je Feran Tores, a utakmicu je sudio Slovenac Slavko Vinčić.
Kako je Španija stigla do trofeja? Zasluženo!
Španski put kroz nokaut fazu izgledao je kao lestvica na kojoj je svaki sledeći protivnik bio teži od prethodnog. Posle prvog mesta u grupi H, redom su padali Austrija sa 3:0, Portugalija sa 1:0, pa Belgija sa 2:1.
U polufinalu je čekala Francuska, glavni favorit celog turnira, i tu je Španija odigrala možda najbolju utakmicu prvenstva. Bilo je 2:0, bez previše drame, i posle toga je bilo jasno da ovaj tim ide do kraja.
Uz trofej stigao je i jedan podatak koji nema veze sa muškim fudbalom, ali vredi ga zabeležiti. Španija je postala prva nacija koja u istom trenutku drži i muški i ženski svetski trofej.
Argentina i finale koje je izmaklo…
Argentinski put bio je potpuno drugačiji, mnogo mučniji i dramatičniji. Posle prvog mesta u grupi J, u nokaut fazi su prvo jedva prošli Zelenortska Ostrva sa 3:2 nakon produžetaka, pa Egipat sa 3:2, pa Švajcarsku sa 3:1 opet u produžecima.
U polufinalu su savladali Englesku sa 2:1 i stigli do drugog uzastopnog finala. Da su ga i dobili, bila bi to potvrda jedne od najboljih generacija u njihovoj istoriji. Ovako im je ostala titula viceprvaka i finale u kojem, iskreno, nisu bili ni blizu svog nivoa.
Šta su kvote govorile, a šta se na kraju desilo?
Nama je ovaj deo posebno drag, jer smo ceo turnir pratili kroz kvote. U našem vodiču kroz Svetsko prvenstvo, napisanom pre početka, Španija i Francuska bile su praktično izjednačene na vrhu liste favorita, obe oko kvote 5,00.
Onda je krenuo turnir i sve se okrenulo. U tekstu o tome ko osvaja Svetsko prvenstvo, pisanom nakon prvog kola, stoji podnaslov koji danas zvuči skoro smešno: Španija, favorit koji je podbacio u startu. Kvota joj je tada odlutala na oko 6,50, dok je Francuska preuzela ulogu prvog favorita sa 4,90.
Kraj priče znaš. Tim koji je bio otpisan posle prvog kola osvojio je trofej, i to tako što je u polufinalu izbacio baš tu Francusku koja mu je preuzela mesto favorita. To je najbolja moguća ilustracija onoga o čemu stalno pišemo u tekstu o tome kako se čitaju kvote. Kvota nije proročanstvo nego trenutna cena, koja se menja sa svakim odigranim kolom, a rani loš start ne znači mnogo na turniru koji traje mesec dana.
Ko je uzeo individualne nagrade
Nagrade nisu pratile trofej, nego su se lepo raspodelile na tri strane.
| Nagrada | Dobitnik | Detalj |
| Zlatna lopta | Rodri (Španija) | najbolji igrač turnira |
| Zlatna kopačka | Kilijan Mbape (Francuska) | 10 golova |
| Zlatna rukavica | Unai Simon (Španija) | 7 mečeva bez primljenog gola |
Mbapeov slučaj je poseban, jer je Zlatnu kopačku osvojio i 2022. godine, pa je time postao jedini muškarac koji je tu nagradu uzeo dva puta. Utešno, doduše, kada ti reprezentacija ispadne u polufinalu pa izgubi i meč za treće mesto.
Priče koje su obeležile turnir:
Ako te neko za deset godina pita šta pamtiš sa ovog Mundijala, verovatno nećeš prvo pomenuti finale nego Zelenortska Ostrva. Država od oko 525.000 stanovnika, šezdeset sedma na FIFA listi, na svom prvom Svetskom prvenstvu u životu. Zapali su u grupu sa Španijom i odigrali 0:0 sa budućim šampionom, pa remizirali 2:2 sa Urugvajem i prošli u nokaut fazu. Tamo ih je zaustavila Argentina, ali tek posle produžetaka i rezultatom 3:2. Za ostrvsku državu te veličine, to je gotovo neverovatan turnir.
Bilo je i drugih iznenađenja, poput Australije koja je sa 2:0 srušila Tursku, jednog od tihih favorita svoje grupe. Uopšte, grupna faza sa četrdeset osam ekipa bila je haotičnija nego ijedna do sada, što je i logično kad se broj učesnika toliko poveća.
A najzabavniji meč celog turnira odigran je tamo gde se najmanje očekuje, u susretu za treće mesto. Engleska je pobedila Francusku sa 6:4, uz het-trik Bukaja Sake i gol Džuda Belingema u sudijskoj nadoknadi. Deset golova u utakmici koju obično niko ne gleda.
A gde je bila Srbija?
Nigde, i to je najkraći mogući odgovor. Srbija se nije plasirala na Mundijal, a nije izborila ni baraž, pa je ovo prvenstvo gledala sa strane. Prelomni trenutak bio je poraz od Albanije u Leskovcu, posle kojeg matematika više nije radila u našu korist. O tome kako je do toga došlo pisali smo u glavnom vodiču kroz prvenstvo, pa nema potrebe da ponovo sipamo so na ranu.
Ostaje utisak turnira koji je bio neuredan, dug i pun iznenađenja, a na kraju ga je dobila ekipa koja je najbolje igrala fudbal, iako to u startu nije ličilo na to. Sledeće Svetsko prvenstvo je 2030, a do tada ostaje da se prepričava kako je jedan ulazak sa klupe u 106. minutu odlučio čitav Mundijal.
