-Imala sam strah od publike i ljudi. Po igri sam rizikovala, nisam bila neko ko igra na sigurno. Problem mi je bio što je bilo toliko ljudi – ispričala je Ana u podkastu „(Ne)uspjeh prvaka“ kod Slavena Bilića.
I dan-danas je teško objasniti kako je izgubila meč od Kim Klajsters u kom je vodila sa 1:0 u setovima i u drugom imala vođstvo od 5:1 i 40:0.
-Ne znam, stvarno ne znam. Ona je odigrala jako dobro tih par poena i sve to, tenis je mnogo čudan sport. Sećaš se Korije i Gaudija na Rolan Garosu, to se dešava. Ne razmišljaš o krajnjem rezultatu, igraš poen po poen, mic po mic i izmakne ti. Ni ne osetiš, ne znam. Neki put se kod igrača vidi spirala, jedan poen može da okrene meč. Igrači iz vrha to znaj uda primete i da okrenu. Sa trenerima provodiš više vremena nego sa porodicom.
Govorila je i o trenerima.
-Mislim da je to malo potcenjeno, kažu da žene stalno menjaju trenere. Radila sam sa Svenom Greneveldom dosta, radio je on sa ‘Adidaasom', organizovali su program sa trenerima koji su vodili računa o igračima. Dobro sam kliknula sa Svenom, htela sam da ga angažujem, ali dva dana pred Australijan open mi je rekao da to ne želi i samu me ostavio, bila sam bez trenera. Jednom tada, jednom dve godine ranije kada je samo otišao, bez objašnjenja – prepričava Ana.
Pokušao je Bilić da se našali i da je pita da li je možda teška za saradnju.
-Ne znam, možda sam bila teška za saradnju. Sećam se, teško mi je to palo. Nije bilo to u najboljem momentu, bilo je to mislim 2009. i 2011. godine. Pokušavaš da nađeš nekoga ko će da ti odgovara, dosta vremena provodite zajedno, ne možeš od jutra do sutra da budeš sa trenerom, oni vole da kontrolišu, bilo je tu konflikata. Nisam osoba koja je volela da izlazi, ali sam volela da prošetam, da odem u šoping, na plažu i slično, nije to bilo dozvoljeno. Počne to da ti smeta psihički.
