Bivša teniserka nije bila na sahrani svog oca, a sada je prvi put progovorila o tome.
– Moram da se pomirim sa tim, zapravo da prihvatim da me on nije voleo i da me nikada nije voleo. Iskreno verujem da to ne možete da uradite svom detetu ako ih stvarno volite. Nakon što sam napunila šest godina, počela sam da igram tenis, a zlostavljanje je počelo. Već sa devet ili deset godina sam bila brutalno pretučena, udarana i šutirana u glavu toliko jako da sam ostala bez svesti. Toliko ti je usađeno da nisi vredna ničega. Pokušala sam da se pomirim sa svojim ocem dva ili tri puta, ali to nije bilo moguće. Teško je kada neko nije ni malo izvinjen ili nema imalo kajanja. I zapravo je rekao da bi to ponovo uradio, samo sam ja napravila pauzu i bili smo udaljeni deset godina – rekla je ona.
Nastavila je u istom ritmu.
– Nisam osećala da moram da idem. To je kraj. Završeno je. Ne nužno da ga praštam ili da moram da mu oprostim, ali velika stvar je da ga ne mrzim. Morala sam da pronađem svoju vlastitu vrednost. Padaćeš, praviti greške, ponovićeš ih milion puta, ali sve dok se digneš milion i prvi put. Nisam žrtva, ne želim sažaljenje, ne želim da iko saoseća sa mnom. Uvek je bilo o tome da izađeš iz svega toga i možda će neko to videti i pomisliti „Znaš šta, ona je uspela, možda i ja mogu – rekla je Jelenda Dokić za ABC.
Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.
