Era Nenada Lalovića na čelu Svetske rvačke federacije (UWW) mogla bi da se završi posle izbora zakazanih za 23. oktobar u Astani.
Nedeljnik „Kozer“ u seriji tekstova o UWW sugeriše da je dugogodišnji predsednik ušao u najtežu političku i upravljačku krizu. Glavni argument francuskog lista nije samo spor oko pitanja da li Lalović uopšte može da se kandiduje za treći mandat, već i upitni finansijski model na kojem se zasniva poslovanje Federacije, a koji snažno zavisi od novca iz olimpijskog ciklusa.
„Kozer“ je analizirao finansijske izveštaje UWW objavljene u periodu 2013-2024. godine i uočio stalne gubitke koji nisu postojali samo u olimpijskim godinama. U središtu analize nalazi se pitanje da li Svetska rvačka federacija uopšte može stabilno da posluje između dva olimpijska ciklusa. Tako je 2016, kad su održane Igre u Riju, UWW primio nešto više od 15 miliona švajcarskih franaka iz olimpijskih fondova i godinu završio dobitkom od 8,71 milion franaka. Već 2017, bez takvog priliva, operativni prihodi su naglo pali, a federacija je zabeležila gubitak od 3,22 miliona franaka. Za francuski list to je jedan od najvidljivijih primera zavisnosti svetskog rvanja od olimpijskih subvencija.
Isti obrazac ponovio se posle Igara u Tokiju, koje su zbog pandemije održane 2021. UWW je te godine, uz više od 14,3 miliona franaka subvencija, iskazao dobit od 10,69 miliona. Godinu kasnije, kad su subvencije pale na svega 141.000 franaka, usledio je gubitak od 7,39 miliona. Ni poslednje dve objavljene godine nisu donele preokret. UWW je 2023. završio s gubitkom od 5,46 miliona, a 2024. s minusom od 3,64 miliona švajcarskih franaka.
U 2024. olimpijski doprinos od 3,34 miliona franaka činio je čak 41,1 odsto operativnih prihoda UWW. Taj podatak pokazuje koliko je federacija osetljiva na dinamiku raspodele prihoda Međunarodnog olimpijskog komiteta.
Finansijska analiza je sad spojena s pitanjem Lalovićevog ostanka na funkciji. On je 2013. preuzeo upravljanje Svetskom rvačkom federacijom, da bi prvi put bio redovno izabran 2014, a potom na drugi mandat 2021. Lalović tvrdi da se ograničenje na dva mandata, uvedeno 2021. godine, ne odnosi na njegov prvi mandat i da mu se, sadašnji drugi zapravo računa kao prvi. Međutim, u pravnom mišljenju koje je objavio „Kozer“, švajcarski profesor prava Tomas Probst izvodi suprotan zaključak i periode od 2014. do 2021. i od 2021. do 2027. smatra prvim i drugim mandatom. Francuski list zato ocenjuje da bi nova kandidatura mogla da bude nespojiva s članom 14. Ustava UWW, a insistiranje Lalovića da bude izabran i treći put može da vodi u sudski spor. Prema kasnijem izveštavanju istog medija, izbori 2026. mogli bi da budu prvi pravi izbori za predsednika u Svetskoj rvačkoj federaciji jer za funkciju predsednika postoji više kandidata.
Pored „Kozera“, i ruski list „Rosijska gazeta“ takođe piše o mogućoj promeni na vrhu UWW, ocenivši da spor o trećem mandatu ugrožava poverenje u pravila koje je sama federacija donela.
Do oktobarskog glasanja Lalović ostaje na čelu UWW, ali pisanje dva ugledna lista i jasna kritika insistiranja na dobijanju trećeg mandata ukazuje na to da se nastavak njegovog upravljanja doživljava kao sporno, ne samo zbog pravno upitne mogućnosti da se uopšte kandiduje, već i zbog lošeg upravljanja Svetskom rvačkom federacijom.
