Ovaj košarkaš se krajem juna dovodio i u vezu sa Crvenom zvezdom, naročito zato što je bio saigrač novog sportskog direktora crveno-belih Miloša Teodosića, međutim priča o selidbi u Beograd za sada je na dugom štabu.
Da su neke stvari ipak bile prenaglašene, bez obzira na jak izvor, napisao je i sam Pajola u emotivnoj poruci.
– U poslednjih nekoliko nedelja i meseci pročitao sam sve i više o sebi. Opisana dinamika uopšte ne odgovara stvarnosti onoga što se dogodilo. Mnogo sam razmišljao o ovome i osećam da ne moram nikome da se pravdam, jer je moje ponašanje uvek pokazivalo i opisivalo osobu i sportistu kakav jesam. Ja sam sasvim normalan momak, duboko zaljubljen u košarku. Oduvek sam samo želeo da igram košarku i nastaviću to da radim dok god budem imao priliku – započeo je Pajola ispovest kojim je pobudio veliki pažnju italijanske javnosti.
Ističući da je uvek želeo da sa obema nogama bude na zemlji, Pajola je nastojao da stisne zube kad je najteže, ali da na drugoj strani nije naišao na poštovanje.
– Verujem da temelj svake veze mora biti poštovanje. Poslednjih nedelja mi je to nedostajalo – naveo je on pa nastavio:
– Ovim uvodom želim da se zahvalim svima koji su ovo dugo putovanje učinili posebnim. Pre svega, želim da se posebno zahvalim svim navijačima koji su bili uz mene na svakom koraku. Onima koji su verovali u mene od prvog dana kada sam kročio u Virtus, onima koji su me podržavali u dobru i lošem, ali posebno u teškim vremenima. Vaša podrška na terenu i van njega učinila je ovo dugo putovanje jedinstvenim i nezaboravnim. Biću večno zahvalan svima koji su skandirali moje ime – bili ste neverovatan izvor snage za mene.
Želeo bih da se zahvalim svim trenerima koje sam imao na tom putu. Svako od vas je ostavio značajan trag na mom tehničkom, taktičkom i mentalnom razvoju. Dali ste mi priliku da se poboljšavam iz dana u dan i oblikovali ste me u igrača kakav sam danas.
Ostaje da se vidi gde će završiri Pajola i ima li šanse da obuče dres crveno-belih.
