Piše: Predrag Parezanović
Srpska sportska javnost od naših košarkaša, koliko god godina da imaju, u najgorem slučaju očekuje najmanje sjajnu medalju – bronzanu. Da to ne mora da bude pritisak, pokazali su nedavno dečaci osvajanjem titule u Tbilisiju.
Naša kadetska selekcija se zlatnom medaljom na Evropskom prvenstvu okitila još pre 18 godina i zbog toga nismo baš važili za kandidate za visok plasman. Ali, izabranici Stevana Mijovića su doneli zlato iz Gruzije…
– Nismo osećali veliki pritisak javnosti. Možda smo sami sebi zadali pritisak zbog velike želje. Savez i ljubitelji košarke s kojima smo se susretali su nas podržavali i bodrili – kaže za Alo! selektor Mijović (32).
Supruga ratnički podnosi
Stevan sa suprugom Jovanom, dvoipogodišnjim sinom Vukanom i jednogodišnjom ćerkom Petrom živi u Beogradu.
– Priroda posla je takva da sam često odsutan i supruga to ratnički iznosi. Posvećena je meni i mom poslu i to mi mnogo znači – ističe perspektivni trener.
Ističe da se od početka videlo da je ekipa homogena i borbena i da je i njemu kao mladom treneru cilj bio pobeda.
– Poraz od Španije (95:97) u grupnoj fazi mnogo nam je značio, jer su igrači shvatili da mogu da igraju sa svima. To je bila kapisla i ključ uspeha, a finale protiv Litvanije (99:86) pokazalo je da ekipa ima karakter, pobednički mentalitet, što nas posebno odvaja od rivala, a i od ekipa s kojima sam dosad radio – ocenjuje Mijović.
Šakota pozvao u AEK
Naš poznati trener Dušan Šakota je pozvao Mijovića u AEK da mu bude pomoćnik.
– Veliki iskorak u mojoj karijeri. To vidim kao mogućnost za učenje i novo iskustvo.
Naravno da je tako, s obzirom na to da AEK igra u jakoj grčkoj ligi, takođe i u FIBA ligi šampiona.
Očigledno je da poverenje koje je dobio od rukovodstva KSS nije slučajno. Mladi Kragujevčanin je do prvenstva u Tbilisiju s mlađim kategorijama radio kao asistent Vladimiru Đokiću i ima bronzanu medalju s juniorskog prvenstva Evrope, četiri godine je radio i u razvojnom programu Republičkog trenažnog centra KSS, „Tulba“.
Radnički uvek u srcu
– Često sam u Kragujevcu, uvek kad se ukaže prilika. Kragujevac je moj grad, Radnički je moj klub. U odličnim odnosima sam sa direktorom Srećkom Otovićem i trenerima Igorom Todorovićem i Darkom Brajkovićem. Posebno ističem drugarstvo s nekadašnjim košarkašima Predragom Vučkovićem i Filipom Popovićem. Oni su mi uvek u srcu i odlično se tamo osećam – naglašava Mijović, koji je košarku igrao u Buks kompjutersu i Koloncu, klubovima koji više ne postoje, kao i u Radničkom.
U Crvenoj zvezdi je prošao rad sa svim mlađim kategorijama, a u Dinamiku je bio prvi trener juniora i pomoćnik u prvom timu. Samostalno je radio u Kolubari iz Lazarevca i sezonu i po bio je prvi trener Radničkog iz Kragujevca, koji je iz Druge lige vratio u naš elitni rang KLS, kao i u FMP.
