Pešić je demantovao priče pojedinih stručnjaka kako je Jokić u to vreme bio skriven od očiju javnosti i objasnio je da su vodeći treneri i dobro znali za vanserijski talenat.
Niko nije izmislio Jokića. Znaš, Miško Ražnatović izmislio Jokića… Naravno, zasluga Miška Ražnatovića, to mu niko ne oduzima. Ne znamo, možda taj talenat Jokić ne bi pretvorio da nije bilo Ražnatovića, a ja mislim da mu je on sigurno pomogao. Pa ja sećam utakmice Nikole Jokića, da ti sad pričam, to i sad izlazi tamo neki trener, ne neki trener, vrhunski trener, govori kako je Miško sakrivao kao Jokića, pa se onda on pojavio i tako dalje. To su gluposti. To može da priča nekom drugom, ja baš dobro pamtim. Još mi je zdrav razum. Nisam baš prolupao toliko s ovim mojim godinama.
Potom je do opisao prijateljski duel koji je njegov Bajern iz Minhena te 2013. godine igrao protiv Mege u Beogradu.
-Ja sam bio trener Bajerna, bila pauza neka i ja se dogovorim sa Miškom i sa pokojnim Dejanom Milojevićem: ‘Ajmo da odigramo mi tamo, dođemo u Beograd, odigramo jednu, dve utakmice…' I mi dođemo. To ti je, recimo, bila 2013. Znači, niko ga nije sakrivao.
Tadašnji centar Bajerna i nemački reprezentativac Jan Jagla, koji je inače oženjen Pešićevom ćerkom Ivanom, bio je zadužen da zaustavi mladog Nikolu.
-Krene utakmica i moj zet Jan Jagla igra protiv njega u odbrani. Ja već kažem: ‘Slušaj, ovaj dečko tamo je talentovan…' Znamo mi već za Jokića, nije baš da… I sad, podelimo te neke zadatke, utakmica krene, a Jokić, Jokić… Ne znam jesi li nekada hvatio neku ribu, znaš ono – op, evo je riba, a ona ti uvek pobegne. Već je imaš unutra, ali ode. Jokić je takav. Nema tu sada neke atletike ili šta ja znam, ali spretnost fantastična.
Tako je sada najbolji košarkaš na svetu napravio pometnju na tajm-autu nemačke ekipe.
-Jokić dobije loptu i hop, i završi, izmigoljio se. Polomi se moj zet, polomi, reprezentativac Nemačke, pravi igrač. I tajm-aut, ja kažem: ‘Jan, daj malo, odigraj da ne primi loptu, vrati se nazad ranije, ne moraš da skačeš u napadu, de da malo iskontrolišemo ovog dečka, tog Jokića.' Taman ja sam to rekao, sledeći napad, kao da ništa nisam rekao, opet Jokić uvalio preko njega. Ja opet tajm-aut i kažem Janu, ali na fin način, pošto mi je zet, muž moje Ivane, ja mirno: ‘Pa dobro…' A on pobesneo: ‘Kouč, čuvaj ga ti ako možeš!' Doslovce, ovo je živa istina.
