Zamisli jednog od najpametnijih ljudi osamnaestog veka. Filozof, matematičar, čovek koji je zajedno sa Didroom pisao čuvenu Enciklopediju. I taj isti čovek je sedeo i ozbiljno tvrdio da novčić koji je nekoliko puta zaredom pao na pismo sada prosto mora da padne na glavu. Nije bio u pravu, ni malo, ali njegovo ime i dan danas kruži oko rulet stolova širom sveta. To je Žan le Ron d’Alember, a ovo je priča o sistemu koji nosi njegovo ime, verovatno najmirnijem i najčešće pogrešno shvaćenom sistemu u celom klađenju.
Čovek koji je pogrešio oko novčića…
D’Alember je živeo od 1717. do 1783. i ostavio ozbiljan trag u matematici i fizici. Ali kad je hteo da razmišlja o sreći, omakla mu se greška koju danas prave milioni igrača. U jednom spisu je tvrdio da, ako novčić padne na pismo, raste šansa da sledeći put padne na glavu, kao da novčić pamti šta je bilo i pokušava da se izravna.
Ta ideja se zove kockareva zabluda i potpuno je netačna. Novčić nema pamćenje realno, kuglica u ruletu takođe, i svako bacanje kreće od nule. Ali baš na toj pogrešnoj ideji o ravnoteži sagrađen je ceo sistem koji nosi njegovo ime. Lepo je odmah znati da temelj nije čvrst, jer ćemo se na to vratiti kad dođemo do onog dela gde kazino tiho pobeđuje.
Pravilo koje staje u jednu rečenicu
D’Alembert sistem je toliko jednostavan da ga zapamtiš iz prve. Posle poraza povećaš ulog za jednu jedinicu, a posle pobede ga smanjiš za jednu jedinicu, i to je to. Nikad ne ideš ispod svoje početne jedinice, ma koliko pobeda nanizao.
Sistem se igra samo na opklade koje plaćaju jedan naprema jedan, dakle na one gde je šansa blizu pola-pola. U ruletu su to crveno ili crno, par ili nepar, mali ili veliki brojevi. Radi i na blekdžeku i bakari, ali rulet je njegov prirodni dom, pa ako ti pravila ruleta nisu sasvim jasna, prvo skokni na kompletan vodič za rulet. Jedinica je iznos koji sam biraš, na primer 200 dinara, i sve se meri u tim jedinicama.
Kako to izgleda u praksi?
Najlakše se razume na primeru. Uzmimo da ti je jedinica 200 dinara i da odigraš osam poteza sa mešanim ishodima. Prati kako se ulog kreće i kako se saldo menja.
| Potez | Ulog | Ishod | Saldo |
| 1 | 200 | poraz | -200 |
| 2 | 400 | pobeda | +200 |
| 3 | 200 | poraz | 0 |
| 4 | 400 | poraz | -400 |
| 5 | 600 | pobeda | +200 |
| 6 | 400 | pobeda | +600 |
| 7 | 200 | poraz | +400 |
| 8 | 400 | pobeda | +800 |
Pogledaj kraj… Odigrao si četiri pobede i četiri poraza, dakle savršeno izjednačeno, i završio u plusu 800 dinara. To nije slučajnost, to je cela ideja sistema, i sad ću ti pokazati zašto baš toliko. Primeti usput i da ti je najdublji minus u celoj seriji bio svega 400 dinara, i to iako si dva puta zaredom izgubio. Nema onog naglog propadanja, ulog raste polako, jedna po jedna jedinica, i baš to je ono zbog čega ljudi vole ovaj sistem.
Matematika ravnoteže
Evo lepote D’Alemberta na papiru. Ako na kraju imaš isti broj pobeda i poraza, izlaziš u plusu, i to tačno za broj pobeda pomnožen sa jednom jedinicom. U primeru gore to je četiri pobede puta 200, dakle 800 dinara, baš koliko je i ispalo.
Da vidiš da nije stvar u tom baš tom nizu, uzmi najprostiji mogući slučaj: dva poraza pa dve pobede, jedinica opet 200. Ulog ide 200, 400, 600, pa 400, a saldo se kreće minus 200, minus 600, nula, pa plus 400. Opet dve pobede, opet plus, opet tačno dve jedinice zarade. Bez obzira kojim redom ishodi padnu, dok je broj pobeda i poraza isti, matematika ti daje isti plus. Zato sistem i deluje kao siguran dobitak.
Pošto posle svakog poraza dižeš ulog, a posle svake pobede ga spuštaš, tvoje pobede u proseku padaju na malo veće uloge nego tvoji porazi. Kad se brojevi izjednače, ta sitna razlika u tvoju korist se nagomila u čist profit. Zvuči kao da si otkrio rupu u sistemu, i mnogi baš tu stanu i pomisle da su genijalci.
Ali tu je caka, i moram da ti je pokažem… Cela ova računica stoji na jednoj pretpostavci: da će broj pobeda i poraza biti jednak. A upravo to kazino ne dozvoljava. Zbog nule na ruletu ti nikad nemaš pravih pola-pola, nego uvek malo manje pobeda nego poraza. Ta sitna razlika, o kojoj pričam malo niže, dovoljna je da ravnoteža na kojoj sve počiva nikad ne bude savršena. Sistem ti obećava plus kad se pobede i porazi izjednače, a kazino se pobrinuo da se baš to izjednačavanje, na duge staze, ne desi.
D’Alembert protiv Martingalea
Najlakše ćeš razumeti D’Alembert ako ga uporediš sa njegovim mnogo agresivnijim rođakom. Martingale posle svakog poraza udvostručava ulog, pa jednom pobedom vraća sve. Zvuči moćno dok ne naiđe crni niz, koji ume da ti pojede celu kasu ili te odbaci na limit stola pre nego što stigneš da dišeš. D’Alembert je mnogo blaži, jer posle poraza samo dodaje jednu jedinicu. Evo koliko izgubiš ako ti šest puta zaredom padne pogrešna strana, sa ulogom od 200 dinara.
| Sistem | Kako menja ulog posle poraza | Gubitak posle 6 poraza |
| Martingale | udvostruči ulog | -12.600 |
| D’Alembert | doda jednu jedinicu | -4.200 |
| Obrnuti D’Alembert | smanji ulog | -1.200 |
Razlika je ogromna, Martingale te u crnom nizu odvede u ambis tri puta brže. Zato ljudi koji vole mirniju igru i duže sesije biraju baš D’Alembert, jer im bankroll traje mnogo duže i retko će udariti u limit stola. To ne znači da je bezbedan, samo da je sporiji, a spor gubitak je i dalje gubitak.
Obrnuti D’Alembert, za one koji vole da jašu seriju
Postoji i verzija koja okreće celu logiku naglavačke. Kod obrnutog, ili kontra D’Alemberta, radiš suprotno: posle pobede dižeš ulog, a posle poraza ga spuštaš. Ideja je da jašeš dobre serije, da igraš krupnije dok ti ide, a da se povučeš dok ti ne ide.
Recimo da tri puta zaredom pogodiš sa jedinicom od 200. Ulog raste na 400, pa 600, pa 800, i ako te četvrti potez sruši, i dalje si u plusu 400 dinara, jer si veći deo dobitaka već obezbedio. Najveća prednost ovog pristupa je u tome što te crni niz mnogo manje boli, pošto se ulog tada smanjuje, pa šest poraza zaredom košta samo 1.200 dinara umesto 4.200. Mana je što ti jedan jedini poraz na vrhu lepe serije može da odnese sav trud, pa treba disciplina da se povučeš na vreme i zaključaš dobitak.
Kako da ga podesiš za sebe?
D’Alembert nije zakon isklesan u kamenu, nego okvir koji možeš da skrojiš po svojoj kasi i živcima. Evo nekoliko poluga koje su ti na raspolaganju.
- Veličina jedinice: Ovo je najvažnija odluka. Jedinica treba da bude sitan deo tvoje kase, recimo jedan do dva odsto, da bi ceo sistem imao smisla. Prevelika jedinica i najmirniji sistem pretvara u ruski rulet.
- Gornja granica uloga: Postavi sebi tavanicu, na primer da ulog nikad ne pređe pet jedinica, ma koliko poraza nanizao. Recimo da ti padne šest poraza zaredom: ulozi idu 200, 400, 600, 800, 1000, i tu staju, ne rastu dalje. Izgubiš manje, a još važnije, ne upadaš u paniku dok gledaš kako ulog leti u nebo.
- Granica dobitka i gubitka: Odluči unapred na kom plusu staješ i koliko najviše smeš da izgubiš u jednoj sesiji. Kad dođeš do bilo koje od te dve granice, gasiš, bez pregovora sa sobom.
- Broj poteza: Kratke sesije rade u korist ovog sistema, jer što duže igraš, to više do izražaja dolazi prednost kazina. Odigraj planiran broj poteza pa ustani.
Zašto kazino ipak i dalje pobeđuje?
Sad dolazi deo koji nijedan sistem ne voli da čuje. Setiš se one pretpostavke da su pobede i porazi pola-pola? U ruletu to prosto nije istina. Na evropskom ruletu ima trideset sedam polja, od nule do trideset šest, a crvenih je osamnaest. To znači da je tvoja šansa za crveno osamnaest kroz trideset sedam, dakle 48,65 odsto, a ne ravnih pedeset.
Ta jedna zelena nula je cela tajna. Zbog nje kazino na svaku opkladu ima ugrađenu prednost od oko 2,70 odsto, i ta prednost ne nestaje ni sa jednim sistemom na svetu. D’Alembert menja koliko ulažeš, ali ne menja šansu na samom točku. Preko dovoljno poteza, ta nula znači da ćeš imati malo više poraza nego pobeda, pa se ona lepa ravnoteža koja donosi profit nikad savršeno ne desi. Više o tome kako kazino gradi tu prednost imaš u tekstu o house edge-u.
Na sto poteza ta prednost od 2,70 odsto znači da ćeš u proseku imati nekoliko poraza više nego pobeda, a ne lepo izjednačeno kako sistem zamišlja. Nije to velika razlika na jednom potezu, jedva da je i primetiš, ali se tiho skuplja. I baš ta sitnica koja se gomila je razlog zašto na hiljadu poteza kazino uvek zna gde ti je novac završio, ma koji sistem koristio.
Zato budi iskren prema sebi. Nijedna progresija uloga ne pobeđuje matematiku igre. To važi za D’Alembert, važi i za Fibonacci i za Paroli. Svi oni mešaju uloge na razne načine, ali nijedan ne dira onu zelenu nulu koja radi za kazino.
Kome D’Alembert stvarno ima smisla?
Da ne bude da samo rušim, evo i poštene druge strane. D’Alembert ima svoje mesto, samo ne ono koje mu ljudi pripisuju. Nije alat za dobijanje, nego alat za ritam i mir. Ako voliš da igraš rulet opušteno, da ti sesija duže traje i da ne skačeš sa stolice na svaki potez, ovaj sistem će ti dati baš to. Uloge ostaju pod kontrolom, crni niz te ne sruši naglo, i imaš osećaj da vodiš igru umesto da te ona vuče za nos.
Ono što D’Alembert nikad neće da uradi jeste da preokrene prednost kazina u tvoju korist. Ako to tražiš, gubiš vreme. Gledaj ga kao način da organizuješ svoju igru i rastegneš zabavu, a ne kao mašinu za pare. Kad mu tako priđeš, prestaje da te vara i postaje sasvim koristan alat.
Na kraju krajeva…
D’Alember je bio genije koji je pogrešio oko jedne proste stvari, i ta greška je preživela dva i po veka baš zato što je tako primamljiva. Sistem koji nosi njegovo ime je mio, mek i lak za igru, i stvarno će ti pomoći da igraš pribranije i duže. Samo nemoj da poveruješ u onu bajku o zagarantovanom plusu, jer je zelena nula na točku uvek ispred tebe za jedan korak. Ako te zanimaju i drugi pristupi, sve sam ih skupio na stranici o sistemima za klađenje.
