Najpoznatiji roman o kockanju napisan je u panici, Dostojevski je potpisao ugovor po kome bi izdavač, ako rukopis ne stigne do 1. novembra 1866, 9 godina besplatno štampao sve što napiše. U tom trenutku je već 3 godine gubio novac za ruletom po Nemačkoj.
Kockar je zato prvi na ovoj listi, a posle njega dolaze matematičar koji je kazinima pokvario računicu, antropološkinja koja je 15 godina gledala ljude za aparatima i psiholog koja je poker naučila od nule. Proverio sam i da li imaju prevod na srpskom pa ćeš i to pronaći u tabeli.
| # | Knjiga | Autor | Godina | Vrsta | Na srpskom |
| 1 | Kockar | Fjodor Dostojevski | 1866 | roman | da, Laguna |
| 2 | Beat the Dealer | Edvard Torp | 1962 | matematika | ne |
| 3 | Addiction by Design | Nataša Dau Šil | 2012 | nauka | ne |
| 4 | Pikova dama | Aleksandar Puškin | 1834 | novela | da, Laguna i Vulkan |
| 5 | Positively Fifth Street | Džejms Mekmanus | 2003 | istinita priča | ne |
| 6 | Thinking in Bets | Eni Djuk | 2018 | odlučivanje | ne |
| 7 | The Biggest Bluff | Marija Konikova | 2020 | istinita priča | nije potvrđeno |
| 8 | Kazino Rojal | Ijan Fleming | 1953 | roman | da, Narodna knjiga |
| 9 | 24 časa iz života jedne žene | Štefan Cvajg | 1927 | novela | da, Laguna |
| 10 | Roll the Bones | Dejvid Švarc | 2006 | istorija | ne |
| 11 | Budale umiru | Mario Puzo | 1978 | roman | starije izdanje |
| 12 | Vrhunska igra | Ben Mezrih | 2003 | istinita priča, delom izmišljena | da, Beoknjiga |
1. Kockar: Dostojevski ga je izdiktirao za 26 dana
Dostojevski je prvi put seo za rulet u Vizbadenu 1863. i sledećih 8 godina obilazio je Baden-Baden i Homburg po istom scenariju: mali dobitak na početku, pa gubitak mnogo veći od njega, pa pisma porodici u kojima moli za novac. Kad je rok kod Stelovskog počeo da ističe, roman je izdiktirao 19-godišnjoj stenografkinji Ani Snitkinoj. Završio ga je za 26 dana, a Ana mu je posle postala žena.
Zato ova knjiga ne zvuči kao da ju je pisao neko ko posmatra. Aleksej, mladi učitelj u porodici propalog generala, za ruletom traži onaj trenutak dok se kuglica još vrti, a novac mu je skoro sporedan. Bolji opis igrača koji ne ume da ustane od stola teško da postoji. Kratka je, čita se za 2 večeri, a Laguna ju je ponovo objavila 2024.
2. Beat the Dealer: matematičar koji je naterao kazina da menjaju pravila
Edvard Torp je bio profesor matematike kad je 1962. dokazao nešto što kazina nisu htela da čuju: da se prednost kuće u blekdžeku može preokrenuti ako igrač prati koje su karte već izašle. Knjiga je prodata u više od 700.000 primeraka i ušla na listu bestselera Njujork tajmsa, što se priručniku o kartama retko dešava.
Kazina su odgovorila menjanjem pravila, češćim mešanjem i više špilova u igri, pa brojanje sad donosi mnogo manje nego tada. Knjiga se danas čita zbog nečeg drugog: posle nje kazino prestane da liči na sreću i počne da liči na računicu koja je, osim u retkim slučajevima, na strani kuće. Torp je sa Klodom Šenonom napravio i prvi računar koji se nosi na telu, da predvidi rulet. Ko ne zna osnove igre, neka prvo pogleda vodič za blekdžek. Na srpskom je nema.
3. Addiction by Design: aparat koji je napravljen da ne ustaneš
Nataša Dau Šil je antropološkinja koja je 15 godina provela u Las Vegasu, među igračima i ljudima koji prave aparate. Knjigu je 2012. objavio Prinston, i to je verovatno najvažnija knjiga na ovoj listi za svakoga ko igra slotove. Njeni sagovornici opisuju stanje koje zovu zona. U njemu ne igraju da bi dobili, nego da bi nastavili da igraju, dok brige, vreme i glad nestaju. Šil pokazuje koliko u tome ima i dizajna, jer su aparati napravljeni da drže ritam koji ne pušta. Posle ove knjige RTP i brzina okretaja izgledaju sasvim drugačije.
4. Pikova dama: 3 karte koje uvek dobijaju
Puškin je ovu novelu napisao u jesen 1833, a Čajkovski je po njoj 1890. napravio operu. Herman, oficir inženjerije, godinama gleda druge kako igraju faro i nikad ne uloži ni rublju. Onda čuje priču o staroj grofici koja zna tajnu 3 karte koje uvek dobijaju.
Ostatak ne treba prepričavati, ali poenta je poznata svakom ko je bar jednom poverovao u sistem: čovek koji nikad nije rizikovao spreman je da rizikuje sve kad misli da je rizik nestao. Ima je u Laguninom izdanju zajedno sa Kapetanovom kćeri i u Vulkanovoj zbirci pripovedaka.
5. Positively Fifth Street: novinar došao na suđenje, završio 5. na WSOP-u
Časopis Harper’s je 2000. poslao Džejmsa Mekmanusa u Las Vegas da piše o suđenju za ubistvo Teda Binijona, direktora kazina Horseshoe. Suđenje se poklopilo sa Svetskom serijom pokera, koja se tada igrala baš u Binijonovom kazinu, pa je Mekmanus odlučio da proba. Prošao je kroz satelit, stigao do finalnog stola glavnog turnira i završio 5. Knjiga ide u 2 koloseka, sudnica i sto, dok turnir na kraju ne proguta sve. Najzanimljiviji su delovi u kojima amater polako shvata da sedi sa profesionalcima i da mu, začudo, ide.
6. Thinking in Bets: loša odluka koja se dobro završila je i dalje loša
Eni Djuk je osvojila narukvicu Svetske serije pokera 2004. i dugo bila žena sa najviše zarađenog novca u istoriji tog turnira. Posle pokera se bavila naukom o odlučivanju, a ova knjiga je izašla 2018.
Glavna ideja zvuči očigledno dok ne počneš da je primenjuješ na sebe: ljudi odluke ocenjuju po tome kako su se završile. Dobio si, znači dobro si igrao. Izgubio si, znači pogrešio si. Djuk pokazuje zašto je to pogrešno i kako se ta greška plaća kasnije, kad posle srećnog dobitka ponoviš isti potez sa većim ulogom. Nije knjiga o pokeru u užem smislu, ali ko igra poker, prepoznaće svaku stranu.
7. The Biggest Bluff: psiholog koja nije znala koliko karata ima špil
Marija Konikova ima doktorat iz psihologije sa Kolumbije i, po sopstvenim rečima Njujork tajmsu, mrzela je kazina i nije je zanimalo kockanje. Ipak je odlučila da napiše knjigu o sreći i veštini tako što će postati profesionalni igrač pokera, a za mentora je ubedila Erika Sajdela, člana Kuće slavnih pokera.
Januara 2018. osvojila je turnir na Bahamima i 84.600 dolara, pa je pisanje odložila da bi igrala još. Knjiga je izašla 2020. i čita se kao dnevnik: šta od ishoda možeš da kontrolišeš, a šta ne. Srpsko izdanje nisam uspeo da potvrdim, pa računaj na engleski.
8. Kazino Rojal: prvi Bond pobeđuje za stolom za bakaru
Prvi roman o Džejmsu Bondu izašao je 13. aprila 1953. i u Britaniji je rasprodat za manje od mesec dana. Zadatak je čist kockarski: Bond treba da za stolom za bakaru bankrotira Le Šifra, blagajnika francuskog sindikata i sovjetskog agenta. Ko je gledao film iz 2006, znaće priču, ali ne i igru. U filmu je bakara zamenjena pokerom, a knjiga ostaje verna igri u kojoj igrač skoro ništa ne odlučuje, pa je napetost čista sreća i živci. Film je u tekstu o 13 filmova o kockanju. Knjigu je objavila Narodna knjiga.
9. 24 časa iz života jedne žene: Monte Karlo gledan kroz tuđe ruke
U Cvajgovoj noveli iz 1927. glavni lik uopšte ne igra. Engleska udovica jedne večeri u kazinu u Monte Karlu gleda ruke mladog kockara za stolom i po njima vidi sve što mu se dešava. Za 24 časa pokušava da ga spase od stola, a ta priča je snimana najmanje 5 puta. Ima je u Laguninoj zbirci Dvadeset četiri časa iz života jedne žene i druge priče.
10. Roll the Bones: istorija kockanja na 570 strana
Dejvid Švarc vodi Centar za istraživanje igara na Univerzitetu Nevade u Las Vegasu, i ova knjiga iz 2006. je jedna od najozbiljnijih istorija kockanja. Kreće od proricanja parnim i neparnim, prolazi Kinu, Evropu i Ameriku, stav svake velike religije prema kocki, i završava onlajn igrama.
Publishers Weekly joj je zamerio da previše prostora daje pravilima davno zaboravljenih igara. To je tačno, ali ko hoće da zna zašto se ljudi kockaju otkad postoje, ovde će naći odgovor, doduše samo na engleskom.
11. Budale umiru: Las Vegas kako ga je video autor Kuma
Mario Puzo je ovaj roman iz 1978. smatrao svojim omiljenim, iako ga svi pamte po Kumu. Prava za izdanje u mekom povezu prodata su za tadašnjih rekordnih 2,55 miliona dolara. Radnja kreće iz hotela Xanadu u Las Vegasu, gde se nekoliko neznanaca upozna za stolovima, a jedan od njih posle velikog dobitka izvrši samoubistvo. Posle se radnja seli u Njujork i Holivud, među izdavače i filmadžije, pa kockanja ima manje, ali Vegas iz prvog dela ostaje u glavi. Na srpskom postoji starije izdanje, koje se najlakše nađe u antikvarijatima.
12. Vrhunska igra: priča o MIT timu koja je bolja od istine
Ben Mezrih je 2003. opisao studente sa MIT-a koji su brojanjem karata u blekdžeku uzimali milione od kazina u Las Vegasu. Knjiga je bila hit, po njoj je 2008. snimljen film 21, a kod nas ju je 2004. objavila Beoknjiga pod naslovom Vrhunska igra.
Poslednja je zato što je delom izmišljena. Boston Globe je napisao da to nije nefikcija ni u kakvom ozbiljnom smislu, a članovi tima kažu da nije bilo ni podzemnog kazina u Kineskoj četvrti ni tuče, a glavni junak Kevin Luis je u stvarnosti Džef Ma. Čita se kao triler i tako je i treba čitati. Ko hoće stvarnu matematiku iza te priče, ima je u Torpovoj knjizi sa 2. mesta.
Kad knjiga o kockanju prestane da bude razonoda…
Na kraju jedna knjiga koju ne čitaš radi priče. Zavisnost od kockanja, sa terapijskim priručnikom, doktora Ivice Mladenovića i Gorana Lažetića, objavila je Čigoja 2014, na 248 strana. To je jedina domaća stručna knjiga o zavisnosti od kockanja koju sam našao, i pisana je za one koji prepoznaju problem kod sebe ili kod nekog bliskog.
