Od omladinskog pogona do kapitena voljenog kluba. Nikola Simić je za kratko vreme prošao put koji je san svakog mladog fudbalera. Iako tek na početku karijere, 19-godišnji štoper na svojim plećima već nosi veliku odgovornost. U razgovoru za Sport Srbija, Simić je pričao o prelasku u prvi tim Partizana, ulozi kapitena, priznanjima koja su došla kao plod velikog rada i truda, saradnji sa Sašom Ilićem, pozivu u reprezentaciju Srbije…
Prelazak iz omladinske škole u prvi tim Partizana se desio početkom 2025. godine i bio je munjevit. Simić je za kratko vreme postao nezamenljiv u srcu odbrane i jedan od stubova tima. Tako brz prelaz je izuzetno velika promena za mladog igrača.
– Jako je teško preći iz omladinaca u prvi tim Partizana. Nije to prevelika razlika u kvalitetu fudbala, nego u samoj jačini i fizici drugih igrača. Morate se spremiti jako i proći nekoliko priprema. U mom slučaju, ja sam prošao tri puta pripreme pre nego što sam zaigrao za Partizan i trenirao često sa prvim timom. Jako je teško preći iz omladinske škole u prvi tim ako niste spremni fizički, a i psihički naravno – počeo je Simić.
Sa samo 19 godina mu je dodeljena uloga o kojoj mnogi igrači sanjaju tokom čitave karijere – postao je kapiten Partizana. To je ogromno priznanje, ali i teret. Mladom igraču je izazovno da se nosi sa tim pritiskom i predvodi starije i iskusnije saigrače. Međutim, Simić ističe da mu to ne predstavlja nikakav problem.
– Ovo je jako dobra grupa igrača i prijatelja u svlačionici. Nije teško postaviti autoritet, jer kao što sam ja uz njih, tako su i svi uz mene u svlačionici. Stvarno mi je čast i privilegija biti kapiten Partizana. To je jedna velika čast i srećan sam što sam kapiten ovako dobroj grupi igrača.
Individualna priznanja kao podstrek za dalji razvoj
Međunarodni centar za sportske studije (CIES) ga je prošle godine svrstao među najbolje i najperspektivnije štopere na svetu do 20 godina. Nema sumnje da to mnogo znači za dalji razvoj fudbalera. Može da predstavlja i opterećenje, ali ne u Simićevom slučaju.
– Naravno da mi ne predstavlja nikakav pritisak, samo može biti dodatan podstrek da radim još bolje. Ja to svaki dan i pokušavam, da budem što bolji i nadam se da ću uspeti da budem na nekom svom maksimumu u skorije vreme.
Simić je tokom prethodne sezone postao glavni komandant u poslednjoj liniji tima, što mu je donelo mesto u idealnom timu Superlige Srbije.
– Znači mi naravno, jako je lepo dobiti priznanje da budeš u idealnom timu Srbije kao jedan od dva štopera u Superligi. Stvarno je lep osećaj, ali kao što sam rekao, to je samo podstrek da radim još bolje i jače.
Iza sebe već ima nekolicinu odigranih „večitih“ derbija. Prvi put je protiv Crvene zvezde zaigrao u februaru prošle godine, kada je meč na „Marakani“ završen rezultatom 3:3.
– Prvi derbi je kao i poslednji. Nije postojala nikakva negativna, već pozitivna trema. Pred svaki derbi je ima i to je neka pozitivna stvar. Ja mislim da to svako ima u sebi.
Saradnja sa Sašom Ilićem i bolna eliminacija od Hetafea
Saša Ilić je od ove sezone trener Partizana. Iako su rezultati ispod očekivanja, Simić ima samo reči hvale za klupsku legendu.
– Saradnja izgleda stvarno super i na profesionalnom je nivou. I ja i cela ekipa mu se možemo obratiti i na terenu i van terena i uvek je tu da pomogne, kao i ceo stručni štab.
Malo je nedostajalo da Partizan eliminiše Hetafe i plasira se u Ligu konferencija. Nakon izgubljenog prvog meča u Madridu (1:3), crno-beli su imali ogromnu podršku navijača. Tribine stadiona u Humskoj su posle mnogo godina bile ispunjene do poslednjeg mesta, što je igračima dalo vetar u leđa. Nažalost, pobeda od 2:1 nije bila dovoljna da se izbori evropska jesen.
– Naravno, podrška nam je mnogo značila i stvarno je bilo puno navijača. Ne pamtim kad ih bilo toliko na stadionu Partizana poslednji put. Stvarno nam je to značilo i igrali smo tu utakmicu dobro. Nismo imali sreće, primili smo ta dva gola u Madridu nesrećno i mislim da je to presudilo u konačnom rezultatu.
Crno-beli se muče kao nikad ranije u domaćem prvenstvu. U 11 kola su ostvarili samo tri pobede i teško uspevaju da dođu do preko potrebnih bodova. Uprkos lošim rezultatima, optimizam postoji.
– Naravno da verujemo u bolje dane i nadam se da ćemo krenuti sa nizom pobeda posle ove pauze.
Debi za reprezentaciju Srbije i ostvarenje sna
Simić je u junu ove godine debitovao za A reprezentaciju Srbije. Zaigrao je na prijateljskim utakmicama sa Zelenortskim Ostrvima i Meksikom, a Veljko Paunović mu je nedavno dao šansu i protiv Grčke u Ligi nacija. Ne krije mladi štoper oduševljenje zbog debija u dresu sa državnim grbom.
– Stvarno je čast igrati za reprezentaciju i neverovatan je osećaj. Ne mogu da vam opišem rečima koliko je lepo igrati za nacionalni tim i debitovati za A selekciju.
Nikola Milenković i Strahinja Pavlović su takođe prošli Partizanovu školu, ostavili dubok trag u prvom timu, a danas su stubovi odbrane naše reprezentacije i sada igraju u Premijer ligi, odnosno Seriji A. S obzirom na to da Simić ide sličnim razvojnim putem, pitali smo ga da li je dobio neki savet od njih.
– Milenković nažalost nije bio tu zbog povrede, ali jeste Pavlović, koji mi je svaki dan i na svakom treningu davao neke savete. Stvarno ga slušam i pokušavam da upijam te savete.
Odlične partije u dresu Partizana privukle su pažnju skauta širom Evrope, pa su se u medijima pominjala interesovanja iz najjačih liga Starog kontinenta. Međutim, Simić se ne obazire na te glasine.
– Ne bih da komentarišem i uopšte ne obraćam pažnju na to, nego da samo što bolje igram u Partizanu i što bolje treniram. Idem dan za danom i ne gledam previše u budućnost.
Ciljevi sa Partizanom i planovi za naredni period?
– Cilj za ovu godinu je da se iščupamo iz ove krize i mislim da hoćemo, a za naredni period, ne znam, kako Bog odluči – kroz osmeh je rekao Simić.
Imao je i poruku za navijače:
– Da dođu, ako su u prilici, na svaku utakmicu da nas podrže, stvarno nam mnogo znače i bez njih ne možemo – zaključio je Nikola Simić.
