Srbija je imala dosta neprijateljsku atmosferu. Već po izlasku na teren su ih zasuli zvižducima sa tribina, pokazivali su im i srednji prst… Himna Bože pravde je u potpunosti izviždana.
Na početku meča je Albanija bila ta koja je krenula ofanzivno, ali to je trajalo svega osam minuta. Tada je Miloš Dimitrijević pogodio stativu i prodrmao čitavu ekipu. Samo dva minuta kasnije – nova stativa.
Albanija je prva uspela da zatrese mrežu Srbije, ali je Hodža igrao rukom. Na poluvreme se otišlo rezultatom 0:0. Potom, usledila je apsolutna rapsodija u drugom poluvremenu.
Igrao se 28. minut, kada je Dejan Damjanović Boske dobio loptu u prostor, a onda je lukavo savladao golmana Albanije Berišu. Napadali su Albanci, tražili su priliku da ugroze raspoloženog Živkovića.
Samo 10 minuta kasnije, Mikić je izveo aut, Jelić se oslobodio čuvara – 2:0. Tu je već bio kraj, kada je krenuo i Beriša napred, a to je kažnjeno novim golom za konačnih 3:0.
