Fudbaleri Partizana dočekuju Novi Pazar u okviru 36. kola Superlige Srbije u subotu od 18.30.
Meč je i te kako važan za oba tima.
Partizan se bori sa Vojvodinom za drugo mesto, dok Pazarci jure poslednji voz za Evropu i nadaju se da će stići Železničar iz Pančeva.
Kao i svaki put, tako je i ovaj bila zanimljiva konferencija Nenada Lalatovića, trenera Pazaraca.
Najpre, osvrnuo se na derbi koji je Zvezda dobila na „Marakani“ sa 3:0.
– Najbolji igrači koje ima srpski fudbal igraju u Crvenoj zvezdi i Partizanu, a ja mislim da igraju i u Pazaru. Partizan je imao svoje šanse u večitom derbiju, tako da krajnji rezultat nije merilo. Mogla je Zvezda da pobedi ubedljivije, ali mogao je i Partizan postigne neki gol. Ne smemo da mislimo da je Partizan ranjiv, to je najopasnije. Mladi igrači Partizana imaju osnovnu, srednju i fakultet. Ovde smo izgubili, ali to je bila naša najbolja utakmica otkako smo ostali bez četvorice standardnih. Poslednja utakmica sa Čukaričkim je reper kako treba da odigramo. Partizan ima veći pritisak od nas jer se bori za drugo mesto.
Nada se da Pazar može do Evrope.
– Železničar ima veči fond igrača i zasluženo drži mesto koje vodi u evropska takmičenja. Moramo da se borimo da bismo zadovoljili naše navijače. I kad ne traže da pobedimo, oni hoće da se borimo. Pre svega moramo da zadovoljimo sebe i našu upravu, koja nam je sve omogućila. Ovde je sve na vreme, apsolutno. Plate, hrana, a da ne pričamo o uslovima za rad. Nebo i zemlja je u odnosu kako je ovde bilo pre sedam, osam godina. Ulaganja su se isplatila, jer je Pazar pod vođstvom mog prethodnika Vladimira Gaćinovića igrao Evropu. Nadam se da će i u budućnosti igrati Evropu, nije bitno da li sa mnom ili s nekim drugim trenerom.
Lalatović kaže da se igračima u ovom trenutku ne duguje nijedan jedini dinar.
– Ko dođe ovde, treba da oseti šta je klub, šta je organizacija. Svakom igraču bih preporučio, koga god Pazar pozove, da ne razmišlja ni sekunde. Plate redovne, ishrana u najboljem restoranu, vrhunski uslovi za rad i oporavak, spa centar. Preponosan sam što radim u ovako organizovanom klubu. Igračima i meni se ne duguje ni cent. Splet okolnosti je što se priča da su rezultati posledica dugovanja. Nije to razlog, već povrede i činjenica da oni što su dobili šansu zbog nedostatka utakmica nisu mogli da igraju u superligaškom ritmu, a imali smo utakmice na tri dana. Počev od kapitena Miletića, svi fudbaleri su ostavili srce na terenu.
