Leta 2019. godine Crvena zvezda je dobila veliko pojačanje na poziciji levog beka. Na stadion „Rajko Mitić“ je stigao brazilski fudbaler Žander, od koga se očekivalo da na pravi način pokrije levu stranu i bude važan adut crveno-belih u Evropi.
Došao je iz kiparskog Pafosa, a u dresu srpskog šampiona je odigrao ukupno 15 utakmica na kojima je postigao jedan gol i zabeležio četiri asistencije.
Zauvek će među „delijama“ ostati upamćen zbog toga što je bio tragičar protiv Olimpijakosa. Zvezda je tada izgubila sa 1:0 i završila učešće u Evropi, a Žander je skrivio jedanaesterac.
Od boravka na „Marakani“ je prošlo skoro sedam godina, a Žander je za Meridian sport govorio o svemu kroz šta je prošao u Beogradu.
– Završio sam karijeru prošle godine i sada uživam u slobodnom vremenu koje provodim sa porodicom. Ne mogu da kažem da sam potpuno zadovoljan svojom karijerom, ali osećam se ispunjeno zbog činjenice da sam igrao Ligu šampiona sa Crvenom zvezdom. To je najveće klupsko takmičenje na svetu, i zbog toga ću Zvezdi zauvek biti zahvalan. Osim toga, bilo mi je lepo u Beogradu. I to vreme sam provodio sa sinom i suprugom, ali sam se često družio i sa Tomaneom i Kanjasom. Uvek smo išli zajedno na ručak i večeru, tako da su to izuzetno lepi trenuci – počeo je Žander i prisetio se dolaska u Zvezdu.
– Igrao sam dobro na Kipru. Prvo u Apolonu gde sam bio zapažen u Ligi Evrope, a zatim i u Pafosu gde sam imao dobru sezonu. Bio sam na odmoru kada me je pozvao srpski menadžer Goran Marić i rekao mi da postoji mogućnost da dođem u Zvezdu. Znao sam kakva je situacija što se tiče mesta levog beka, ali nisam došao da bih bio senka Milana Rodića. Želeo sam da se borim za mesto u timu, iako sam bio svestan šta me očekuje. Na kraju krajeva, i drugačiji smo tip igrača.
Istakao je da i dan danas prati Zvezdu.
– Saradnja sa Vladanom Milojevićem je bila sjajna. Pratim i danas Zvezdu, znam da se Marko Marin mnogo pita oko transfera. Nismo bili bliski, ali se videlo u startu da je kvalitetan igrač i da je bio uticajan u svlačionici. Znam i da je Mirko Ivanić kapiten, još jedan sjajan fudbaler koji je još dok sam ja igrao u Zvezdu, uživao veliko poštovanje važnih ljudi u klubu. Poznajem i Mateusa, sjajan golman. Što se mog vremena u Zvezdi tiče, ako ne računamo to igranje rukom – bilo je veoma dobro. Kada se pogledaju moje utakmice – rezultati su bili pozitivni. Nedostaju mi ti trenuci, jer je to zaista bilo veliko iskustvo iz kog sam mnogo naučio. I dan danas pratim Zvezdu, i želim joj najbolje.
Najviše pamti derbi sa Partizanom koji je Zvezda izgubila 2:0, kao i penal seriju sa Kopenhagenom.
– Više puta sam gledao taj večiti derbi protiv Partizana. Bila je neizvesna utakmica, a mogla je i drugačije da se završi. Generalno, nisam osećao pritisak, jer su derbiji nešto u čemu bi svaki igrač trebalo da uživa. Isto mislim i za tu penal seriju protiv Kopenhagena. Dobio sam šansu, odigrao odlično i pokazao da sam spreman da nosim dres Zvezde. Na kraju je sve ispalo kako treba, i zaista smo mnogo slavili posle te utakmice. Želim Zvezdi sreću i u narednoj utakmici protiv Kopenhagena.
Njegov boravak u Zvezdi je obeležio kiks protiv Olimpijakosa.
– Život se sastoji od izbora, a mi smo kao ljudska bića skloni greškama. Možete milion puta da uradite nešto kako treba, ali kada jednom pogrešite – ljudi će vam to zapamtiti. Bio je to težak dan za mene, jer sam prvobitno mislio da ću biti starter, i ta promena me je poremetila. Nisam želeo da pravim problem, jer poštujem saigrača i ekipu. Kako je meč prolazio, shvatao sam da neću ući u igru, i tek pred kraj me je Milojević pozvao da brzo uđem, jer je Rodić osetio povredu. Nisam imao vremena ni da se zagrejem, ušao sam potpuno nespreman i nisam se dobro osećao psihički. Već u prvom duelu sam promašio loptu, a i Tomane je prethodno bio neprecizan sa penala, tako da sam osetio da je pritisak na nama strancima mnogo veći. Pred kraj se dogodio taj centaršut, gde sam napravio pogrešan korak, a duvao je jak vetar. Lopta je preletela preko mene i nisam imao vremena da razmišljam, već sam reagovao instinktivno. Dobijao sam brojne pretnje posle te utakmice, pa sam zbog bezbednosti poslao suprugu i sina u Brazil dok se situacija ne smiri – u dahu govori Žander i nastavlja:
– Zbog tog igranja rukom u Grčkoj sam i otišao iz kluba. Zvezdi sam zahvalan, ali su se tada poneli veoma loše prema meni i udaljili me iz tima bez razloga. Odjednom smo Kanjas, Van la Para i ja počeli da treniramo odvojeno… Potom je došla pandemija i već tada sam znao da ću otići. Učinjena mi je nepravda, jer uz dužno poštovanje svima kada pogledam našu tadašnju ekipu – mislim da sam kvalitetom bio iznad mnogih, i to i oni znaju. Uz to sam imao ugovor i želeo da ostanem. Osvojim sam trofej sa Zvezdom, ali mi nisu dali ni medalju, niti su me stavili na fotografiju sa ostalim saigračima. To me je rastužilo, jer nisam uradio ništa loše, osim što sam napravio grešku. To su komentarisali i drugi igrači, ali njihovi propusti nisu imali istu težinu kao moj. Uprkos svemu tome, Zvezdi želim sve najbolje, ali iskreno.
Na Kipru je delio svlačionicu sa Sašom Markovićem, nekadašnjim vezistom Partizana.
– Saša Marković je sjajan čovek, i izuzetno kvalitetan igrač. Pamtim još uvek njegov smisao za humor, i generalno mi je ostao u sećanju kao izuzetno pozitivna osoba – zaključio je Žander.
