Nekadašnji fudbaler Crvene zvezde i miljenik navijača Radovan Pankov od nedavno je stigao u Indoneziju gde je posle Legije započeo novo poglavlje u karijeri.
On je u intervjuu za „Meridiansport“ govorio o mnogim temama, a naravno da je ključna bila o njegovom bivšem klubu i novom treneru Albertu Rijeri.
„Pratim svaku utakmicu, gledao sam naravno i protiv Lugana, iako je utakmica počela pet sati kasnije u odnosu na vreme u Srbiji. Posle nisam mogao da spavam celu noć. Lugano je, ako ćemo da budemo realni, dva nivoa ispod Zvezde. Nije to kao nekada kada igraš protiv timova iz Švajcarske i uspeh je da prođeš Jang bojs. Zvezda je mnogo odmakla i ne može da se pravi alibi da se igrao lep fudbal, a imaš pet puta veći budžet od Lugana. Ne kažem, jesmo dobro igrali sa loptom i nezasluženo smo izgubili, ali iskreno mi se ne sviđa kako defanzivno stojimo. Mislim da će to da bude ozbiljan problem protiv timova koji su slični ili jači od nas. Ne sviđa mi se taj način na koji trener Rijera igra defanzivnu. On praktično pusti protivničke štopere da imaju loptu, insistira da ih špicevi izoluju i sve ostalo je “čovek na čoveka”. To nije savremen fudbal. Gledao sam prvo poluvreme protiv Radničkog 1923 i zaslužili smo da izgubimo. Ofanzivno jesmo dobri, vidi se trenerov rukopis, neka ideja u igri, razumem i to što hoće da ima štopere na kontra nozi. Igrao sam dva puta protiv njegovih ekipa i zanimljivo je to što on hoće, ali mi defanzivno moramo da budemo mnogo bolji. Kako nam neko priđe golu – napravi šansu, a razlog za to je taj što mi se čini kao da igrači na terenu ne znaju šta su im zadaci u određenim zonama, i onda postoji problem oko toga kada i kako da se interveniše. Meni se to nikako ne sviđa, i mislim da ćemo imati probleme u Evropi.“
Govorio je i u Superligi Srbije.
„Gde god sam bio – pravili su se veliki rezultati. Od reprezentacije do 20 godina kada smo osvojili zlato, preko Vojvodine i osvojenog Kupa Srbije, pa finale Kupa Rusije sa Uralom što je velika stvar, pa uzeti na Kipru kup sa AEK Larnakom što je bio prvi trofej kluba posle 20 godina…. Onda dođem u Srbiju, pa u Radničkom uspemo da razdvojimo Zvezdu i Partizan, potom sedam trofeja na Marakani, pa način na koji smo u Čukaričkom izborili Evropu. I tada su mi govorili da ne bi trebalo da idem u Čuku, da nemam kome da se dokazujem, da sam već napravio ime u Zvezdi. Posle toga u Legiji dva Superkupa, pa Kup, pa tri godine zaredom Liga konferencije gde dođeš do četvrtfinala, a tu negde i pobediš Čelsi na Stamford Bridžu. I ovde u Indoneziji ću nastaviti sa trofejima, daće Bog. Eto, pobrojao sam vam sve. Nikad neću zaboraviti kada sam sa Legijom pobedio TSC u Bačkoj Topoli, bukvalno 3:0, sa pola gasa, a mene niko ne dođe da gleda. Na sledećem spisku, mene nigde, a tu igrači iz tog TSC-a. Tad sam očekivao poziv, ali nema veze, oprošteno im je. Po rezultatima se vidi gde naš fudbal ide. Izuzev Zvezde sve je tužno. Naši klubovi u Evropi ne mogu da prođu crnogorske, bosanske i makedonske klubove. Možda smo najgora liga u Evropi.“
