Već cela košarkaška javnost zna da je izrazito vezan za rodni Sombor, kojem se svake godina rado vraća. U svom gradu se oseća potpuno rasterećeno, živi kao sav normalan svet, a bio je čest i na treninzima Džokera.
Kako je izlgedalo videti najboljeg na svetu među momcima koji su na početku svog puta, ispričao je Lazar Lugić – koji je igrao za Džoker, a danas je član KK Niša, koji se takmiči u Meridianbet Košarkaškoj ligi Srbije. U razgovoru za Basketball Sphere je objasnio kako je izgledalo igrati pet na pet sa Jokićem.
-Ja sam stvarno imao tu čast i privilegiju da sarađujem sa njim. On je tada doveo i Erona Gordona u avgustu, na taj pripremni period. Mi smo trenirali sa Jokićem, radili sa njim. Igrali smo pet na pet sa njim. Imam i neke anegdote, gde sam uspeo čoveka da ubodem prstom u oko, u nekoj pet na pet igri, pa sam gledao da vidim da li će biti jedan bubreg dovoljan ili moram oba da prodajem da nadoknadimo to oko – pričao je Lugić, koji nije krio da je bio oduševljen Jokićem kao ličnošću.
-Izuzetan čovek. Stvarno je čast i privilegija sedeti i razgovarati sa onakvim čovekom. Mene je iznenadilo to što nekako nikad nisam mogao da poverujem da je stvarno toliko skroman van kamere, kako se predstavlja kao ličnost. Međutim, oduševilo me to što je čovek stvarno izuzetno skroman, izuzetno fin, normalno ponašanje, bez nekog ega. Čak se sećam i treninga gde on dolazi pa mi kaže: „Znaš, ako hoćeš da me poslušaš, ti uradi ovo.“
Nastavio je u dahu…
-Ja ga gledam: „Čoveče, ne, kaži mi šta treba da radim i, bukvalno, izvređaj me ako treba, jer si najbolji igrač sveta poslednjih ne znam koliko godina, bez sumnje.“ Velika čast, velika privilegija zaista raditi, pričati, komunicirati s njim, i mnogo cenim taj period iz Sombora, ponajviše zbog njega.
Setio se i anegdota sa NBA tandemom. Jokić je prikazivao neverovatne šuterske sesije, dok Gorodn i nije baš.
-Gordon nije smeo, ali radili smo teretanu sa njim, pa nas je tu malo kompleksirao kilažama koje može da podigne, a Jokara je i trenirao i igrao sa nama pet na pet. Ja sam često ostajao posle treninga. Kako mi završimo, on je ulazio da radi individualno. Meni je bila samo čast i privilegija gledati čoveka kako radi. Doživiš da vidiš čoveka koji šutira dva sata brz prestanka i ne promaši. Možda neko neće da mi poveruje, ali čovek stvarano ne promaši za dva sata nijedan šut. Pritom bacaka ono njegovo „Sombor shuffle“ i tako dalje… Stvarno vidiš kako se ponaša najbolji igrač sveta i samo ćutiš i učiš.
Zaključio je Lugić koji je u prethodnom periodu igrao na Islandu i u Dominikanskoj Republici.
-Upoznao nas je i sa ćerkicom i ženom. Izuzetno prijatan čovek, izuzetno skroman čovek, prizeman… Opet kažem, ne može sigurno mnogo igrača da se pohvali time, a ja sam imao šansu da provedem neko vreme kvalitetno s njim i da naučim nešto, da vidim kako to rade najbolji – zaključio je Lugić.
