PAOK je u Atini pobedio Partizan rezultatom 100:99 u prijateljskoj utakmici na turniru „Pavlos Janakopulos“.
Markus Foster je pogodio trojku za pobedu grčkog tima i to u poslednjoj sekundi, a utiske je sumirao trener PAOK-a Andrea Trinkijeri.
-Sve je rečeno. Velika pobeda u predsezoni. Kraj. Mentalitet je važan. Partizan je igrao čvrstu košarku i promašili smo neke šuteve zbog toga. Ovo je prijateljska utakmica, ne treba da se uzdižemo, ali je važno što smo se borili za ovaj dres, težak dres na našim ramenima. Trener može da radi na raznim aspektima utakmice, kako odbrani, tako i napadu, ali predsezona za mene je za standarde. Moj tim je neke stvari radio veoma dobro – rekao je Trinkijeri.
Šta su igrači naučili od njega:
-Možda ja treba da naučim nešto od njih…Njima ovakva utakmica nije potrebna da bi se zapalili. Oni su već takvi, stalno su na maksimumu. Ja samo moram da uradim sve što mogu kako bi moja ekipa nastavila da radi i napreduje. Znate, biti trener ekipe koja ima ovakve navijače isto je kao biti trener Panatinaikosa, Olimpijakosa ili Fenerbahčea. Imaju navijačku bazu koja vas tera da idete preko sopstvenih granica. Ja samo moram da guram svoje igrače da pruže najbolje što imaju. Ostalo će doći – rekao je Andrea.
O Niku Kalatesu…
-Mislim da još imamo neke stvari koje treba da uglancamo. Mislim da je Nik večeras odigrao tragično. Promašio je pet zicera. Sutra ujutru u sedam imaće trening zicera. Znate, Mikan dril, mali horog desnom, pa levom rukom. Ali kada dođemo do dodavanja, tu je Bog. Čarobnjak – rekao je Trinkijeri, a potom kratko prokomentarisao i Markusa Fostera:
-Foster? Aleluja.
Imao je i par reči o Džediju Osmanu, naglašavajući da ne želi previše o pojedincima.
-Mislim da ne bih bio dobar trener kada bih govorio samo o pojedincima. Volim da treniram svoju ekipu. Volim sve što rade. Prihvatam njihove mane, prihvatam ih takve kakvi jesu. Moj posao je da ih učinim boljima. Zašto, recimo, ne govorimo o Hugazu? Bio je veoma važan za naš napad. Džedi je Džedi. Njegov osmeh je najbolje što imamo, u redu? Ali zašto ne govorimo i o poslednjem skoku najmanjeg igrača na terenu, Trevora Hadžinsa? Taj poslednji skok, kada smo bili mrtvi, promašen šut, a on uzima loptu. I to ofanzivni skok, ne defanzivni. Ima mnogo takvih stvari. Ovo je timski sport i bilo bi veoma površno svesti sliku jedne utakmice na ime jednog igrača – rekao je, a potom dovršio sa odgovorom na pitanje da li bi njegov tim mogao da ugrozi Olimpijakos i Panatinaikos ove sezone:
-Ne. Imamo želju da jednog dana to uradimo, ali bilo bi potpuno ludo pomisliti da za tri meseca možemo da smanjimo razliku u odnosu na ekipe koje su tamo gde jesu već 20 ili 30 godina u kontinuitetu. Pre svega želimo svakog dana da se takmičimo sami sa sobom. Svakog dana želimo da dođemo u dvoranu i budemo bolji. Mogao bih sada da budem veoma površan i da kažem: ‘Želimo da se takmičimo sa njima.’ Ali put je dug. Veoma dug. I ide uzbrdo. Nije lako smanjiti tu razliku. Mislim da smo u pojedinim momentima protiv Partizana, kada su oni podigli fizički nivo igre, mi fizički pali. Šta mislite da bi se dogodilo kada biste igrali protiv Panatinaikosa i Olimpijakosa? Ali napravio sam grešku. To čak nije ni ambicija. To je san. A ja želim da jurim snove.
