Na dan kada se u Španiji obeležava Dan majki, pitanje o njegovoj majci Siglinde pokrenulo je lavinu emocija.
-Smatram se veoma srećnim. Sa 13 godina sam doneo odluku da napustim dom i odem da treniram daleko. Roditeljima, a posebno majci, nije lako da prihvate da im dete ode i odrasta bez njih. Bilo je teško za mene, ali još teže za moje roditelje. Oni žele da gledaju kako im deca odrastaju. Odlaskom sam izgubio vreme i trenutke koje bih podelio s njima, i voleo bih da ih mogu vratiti. Moji baka i deka po majci su i dalje živi i razumem da moja majka želi da provodi što više vremena s njima, ali i ja bih voleo da budem više sa njom – rekao je Siner.
Govorio je o Karlosu Alkarazu.
-Karlos Alkaraz često putuje sa članovima porodice, sa bratom i ocem – i to je sjajno, jer kada nekoga više nema, kajete se zbog propuštenih trenutaka. I ja bih voleo da provodim više vremena sa bratom, roditeljima i prijateljima, jer se stvari mogu brzo promeniti. Moja majka mi je uzor, kao i moj otac – oni su moja inspiracija. Želim da budem kao oni, jer ako uspem u tome, znači da sam dobra osoba.
Porodica je bila tema i u nastavku.
-Ne igram zbog rekorda – igram za sebe, svoj tim i porodicu. Uspeh me nije promenio u njihovim očima, oni su i dalje isti jednostavni ljudi, a kada su uz mene osećam se sigurno. Kada se vratim kući, ne pričamo o tenisu, i to mi mnogo pomaže.
Sinera navodno ne zanimaju rekordi.
-Radujem se Rimu, to je posebno mesto za mene. Prošle godine sam se tamo vratio posle teškog perioda i publika mi je mnogo pomogla, i podrškom i emocijama. Srećan sam što se vraćam, ali pobediti neće biti lako – videćemo šta će se desiti – objasnio je Siner.
