Zanardi je prošao put od Formule 1, preko Paraolimpijskih igara, pa sve do strašnih tragedija, postavši istinska ikona svetskog sporta.
Karijeru je počeo u Formuli 1 i CART seriji. Osvojio je uzastopne titule 1997. i 1998. godine.
Kobni 15. septembar 2001. godine i trka u Nemačkoj zauvek su promenili njegovu sudbinu. Stravičan udes na stazi ostavio je Zanardija bez obe noge, a lekari su se borili za njegov život.
Nakon iscrpljujućih operacija i dugotrajne rehabilitacije, Zanardi se vratio takmičenju. Ovoga puta, volan je zamenio „handbajkom” (ručni bicikl) i munjevitom brzinom stigao do svetskog vrha.
Na Paraolimpijskim igrama ostvario je dominaciju kakva se retko viđa: Dve zlatne i jednu srebrnu medalju je osvojio 2012. u Londonu, a isti uspeh je ponovio i četiri godine kasnije na Igrama u Riju.
Njegova priča postala je simbol mentalne discipline i otpornosti. Zanardi je o svom oporavku govorio otvoreno, postajući glasnogovornik inkluzije čije su reči imale ogromnu težinu širom sveta. Uprkos tome što su ga mnogi videli kao čudo prirode, on je insistirao na tome da bude prepoznat isključivo kao sportista koji se prilagodio novim okolnostima.
Poslednje godine Zanardijevog života obeležila je još jedna teška nesreća, koju je doživeo 2020. godine tokom handbajk trke.
