Bio je vidno potrešen.
– Od prijatelja sam čuo da je bio mnogo dobar trener, a pre svega sjajan čovek. Velika tuga za decu, porodicu, valjda mu je i majka živa – rekao je Milovanović za „Sportinjo“.
Nastavio je u istom ritmu.
– Bila je mučna scena, sedeo sam na tribinama, na 10-15 metara. Dva puta je imao jak bol, pao je pokošen kao snop. Znate da na svakoj utakmici mora da bude bolnički auto, reakcija je bila brza, ali je nažalost bilo kasno… Oko dvadeset minuta kasnije je sve javljeno i utakmica je prekinuta. Svi su u šoku, varošica je mala, mnogo ljudi me je zvalo.
Potom je otkrio da je u razgovoru sa generalnim direktorom Kragujevčana, došao do dogovora da se uputi predlog Zajednici klubova Superlige Srbije, o finansijskoj pomoći porodici.
– Čuo sam se i sa Konatarom, generalnim direktorom Radničkog, predlog je da pomognemo porodicu finansijski. Mladost je uvek tu, bilo bi ljudski – zaključio je Neško Milovanović.
Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.
