Aleksandar Đorđević je postigao dve trojke koje će zauvek ostati upisane u istoriji srpske i svetske košarke.
Prvu, za navijače Partizana najvažniju je pogodio 1992. godine u poslednjim sekundama meča sa Huventudom kojom je crno-belima doneo titulu prvaka Evrope.
Druga je usledila pet godina kasnije na Evropskom prvenstvu u Barseloni u čuvenom meču protiv Hrvatske. Bio je to prvi Jugoslavije i Hrvatske nakon rata. Tenzija je bila ogromna, meč je bio u fokusu evropske i svetske javnosti, a o njemu se priča i dan danas.
Jugoslavija je bila prvi favorit za zlato pošto je došla u izuzetno jakom sastavu i to kao branilac titule, dok su Hrvati bili prilično oslabljeni. „Plavi“ su u drugom meču na turniru poraženi od Italije čime su prekinuli niz od 20 uzastopnih pobeda na Evropskom prvenstvu, a protiv velikog rivala su bili na ivici eliminacije.
Jugoslavija je igrala vrlo loše i Hrvati su bili na korak od pobede. Slaven Rimac je pogodio oba slobodna bacanja i naši susedi su na četiri sekunde do kraja imali poen prednosti (62:61). Delovalo je da je sve gotovo, ali Đorđević je imao drugačije planove. Kapiten je ponovio ono što je učinio protiv Huventuda , ubacio trojku „bez koske“ za pobedu i navijače doveo u ekstazu.
Ta pobeda je „plavima“ dala ogromno samopouzdanje u nastavku turnira i ispostaviće se da je bila presudna na putu do drugog uzastopnog zlata.
U polufinalu su savladali Črčku, a u finalu su se revanširali Italijanima za poraz u uvodnoj fazi turnira. Odigrali su maestralnu odbranu i „azurima“ dozvolili samo 49 poena za drugo uzastopno zlato na Evropskom prvenstvu.
Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.
