Zamislite Evropsko prvenstvo koje bi se održavalo u šest balkanskih zemalja?
Ovim pitanjem, uz pominjanje Grčke, Hrvatske, Srbije, Albanije, Severne Makedonije i Bugarske, nemačka stranica „Sports Render“ započinje priču o Ujedinjenom Balkanu i na njemu fudbalskom šampionatu 2036.
„Zašto Srbija? Zemlja s dubokom fudbalskom tradicijom i istorijskim rivalstvima, uključivanje Srbije dodaje uzbuđenje i energiju događaju“, navodi se u obrazloženju izbora naše države.
Stadioni za šampionat
GRČKA: Olimpijski (Atina), nova Tumba (Solun)
SRBIJA: Nacionalni (Beograd), novi Karađorđe (Novi Sad)
HRVATSKA: Novi Maksimir (Zagreb), renoviran Poljud (Split)
BUGARSKA: Novi CSKA (Sofija), renoviran Levski (Sofija)
ALBANIJA: Er Albanija (Tirana), novi Fljamurtari (Valona)
SEVERNA MAKEDONIJA: Toše Proeski (Skoplje)
Ovaj hipotetički turnir, dodaje se, ne bi samo doneo fudbal svetske klase u jedan od najstrastvenijih regiona Evrope, već bi simbolizovao jedinstvo i saradnju u istorijski složenom, ali kulturno bogatom kutku Starog kontinenta.
Panenka u Beogradu
Bivša SFRJ je 1976. bila domaćin takmičenja četiri najbolje reprezentacije, koliko je tad učestvovalo na završnom turniru. Na ovim prostorima se pamti po propuštenoj šansi plavih u polufinalu protiv Zapadne Nemačke (od 2:0 u 30. minutu do 2:4 posle produžetaka), a šire po Antonjinu Panenki.
Čeh je šutnuo odlučujući penal za pobedu u finalu nad Nemcima (2:2 – 5:3) tako što je bocnuo loptu po sredini gola već palog Sepa Majera. I otad se takvo izvođenje s 11 metara zove po danas 76-godišnjaku iz Praga.
EVRO Balkan 2036. bi, kaže se, predstavljao lepotu fudbala preko granica. Sa zajedničkim domaćinskim obavezama, turnir bi istakao raznolike stadione, navijačke kulture, gradove i pejzaže regiona.
„Od jadranskih obala Hrvatske do drevnih ruševina Atine, Balkan nudi mešavinu istorije, fudbalske strasti i potencijala za nezaboravan međunarodni događaj“, piše specijalizovan portal za teme o stadionima širom sveta.
A gde je Bosna?
Izostavljanje Bosne i Hercegovine je izazvalo reakcije na društvenim mrežama.
„EVRO 2036. Jugoslavija, nema BiH i Crne Gore?“, „A Bosna i Hercegovina, ta država ne postoji? Ovo je glupa ideja“, „Balkan? Zaboravili države koje pripadaju Balkanu“, neki su od komentara.
Nemci su izabrali i potencijalne gradove domaćine i objekte – neki treba da se renoviraju, pojedini da se izgrade – na kojima će se igrati u šest zemalja domaćina. Po jedna grupa u prvoj fazi šampionata 24 najbolje reprezentacije igrala bi se u svakoj zemlji, a finale u Atini ili Beogradu. Za ostale runde nokaut-faze nije navedeno ko bi bili gradovi domaćini.
Podsticanje turizma
„Sports Render“ navodi da ideja nije samo da se utakmice prošire preko granica, već da se proslavi jedinstvo u različitosti. Zajedničko domaćinstvo omogućava manjim nacijama da budu deo globalne pažnje, a istovremeno minimizira finansijski i logistički teret za jednu zemlju. Prednost je i podsticanje turizma u smislu promocije Balkana kao turističke destinacije, kao i razvoj fudbala na lokalnom nivou.
Naravno, tu su i izazovi poput političkih tenzija u regionu, nedostatka infrastrukture…
Podsećanja radi, naredni EVRO 2028. odigraće se u Velikoj Britaniji (Engleska, Škotska, Vels) i Irskoj, a četiri godine kasnije u Italiji i Turskoj.
